INFORMATICKE TEHNOLOGIJE
PRAKTICNA PRIMENA RACUNARA
Racunari se koriste u sledecim oblastima:
- nauci i tehnologiji
- komunikacijama
- bazama podataka
- multimediji
- obradi teksta, slika, zvuka, animacija i video zapisa
- zabavi i razonodi
RACUNARSKE MREZE
Racunarska mreza se moze definisati kao sistem za racunarsko komuniciranje koji povezuje dva ili vise racunara i periferijskih uredjaja.
Racunarske mreze potrebne su su zbog:
- razmene fajlova i programa
- podele hardverskih jedinica racunara (disk, CD/DCD-ROM, stampaca...)
- koriscenje baza podataka...
Na osnovu velicine podrucja koje zauzimaju, racunarske mreze, mogu se podeliti na:
-lokalne mreze(eng. Local Area Networks - LAN)
-rasprostranjene mreze (Wide Area Networks - WAN)
- globalna mreza - internet
Postoje takodje, racunarske mreze u kojima su svi racunari jednako hijerahijski vazni i medjusobno povezani(eng. Peer-to-Peer),kao i mreze u kojima postoji server i radne stanice koje su povezane na server.Takva racunarska mreza naziva se klijent-server (eng. Client-server).
Mrezna topologija odnosi se na fizicko i logicko uredjenje mreze.Postoje sledece vrste topologije :
- magistrala(eng. Bus) - racunari su povezani duz magistrale u odredjenim razmacima
- prsten(eng. Ring) - racunari su povezani provodnicima jedan za drugim i cine fizicki krug
- zvezda (eng. Star) - mrezni racunari povezani su s centralnijm uredjajem za povezivanjem
- satblo(eng. Tree) - koristi se za isporucivanje usluga kablovske televizije
- razgranata(eng. Mesh) - posebna vrsta veze od tacke do tacke u kojoj postoje najmanje dve direktne putanje do svake tacke
Racunari u racunarskoj mrezi mogu biti povezani kablovima (koaksijalni kabl, UTP kbl, Stp kabl, kablovi sa optickim vlaknima) ili bezicno (infracrveni zraci, radio-talasi i mikrotalasi,satelitski signali).
MREZNI UREDJAJI
Mrezni uredjaji su:
- mrezna kartica
- modem
- hab (eng. Hub)
- svic (eng. Switch)
- ruter (eng. Router)
Mrezne kartice nalaze se u kucistu racunara i sluze za povezivanje s mreznim uredjajima.
Modem je uredjaj koji omogucuje komunikaciju izmedju racunara preko telefonske linije.Postoje Dial-up, ADSL, kablovski i bezicni modemi.
Hab prima signal, pojacava ga i salje svim radnim stanicama (umrezenim racunarima).
Danas su ih zamenili svicevi jer im je cena pristupacnija, a imaju daleko vece mogucnosti.
Ruter sluzi za medjusobno povezivanje razlicitih vrsta mreza (npr. dve lokalne mreze ili lokalne mreze i interneta).
Osim mreznih uredjaja koji cine hardverski deo racunarske mreze, potrebni su nam i mreznui protokoli (komunikacioni softver).Mrezni protokoli predstavljaju skup pravila za komunikaciju izmedju mreznih uredjaja i racunara povezanih u mrezu.Internet se zasniva na TCP/IP protokolu (eng. Transmission Control Protokol/Internet Protocol).
KORISCENJE INTERNETA I PRISTUP SVETSKOJ PARUNARSKOJ MREZI (WWW),ELEKTRONSKA POSTA
Trenutno u Srbiji vise od 1.800.000 ljudi koristi internet.Interneyu se uglavnom pristupa od kuce (63%) i sa radnog mesta (23%), kao i iz internet-kafea (1%).
Internet je globalna mreza i ,,mreza svih mreza".Pruza nam mnostvo informacija i olaksava svakodnevni zivot.
Internet se koristi za:
- elektronsku postu (eng. E-mail) - koja je osnovno sredstvo komunikacije u poslovanju, a njena najveca prednost jeste to sto je besplatna
- pristup informacijama - na internetu se moze pronaci mnogo vise informacija, i to brze nego listajuci veliki knjiga, gledajuci televiziju ili slusajuci radio
- pronalazenje usluga - moze se brzo rezervisati hotel, lako i efikasno placati
- kupovinu ili prodaju - proizvod se moze kupiti u bilo kom delu sveta i bice dostavljen na tvoju kucnu adresu
- kao drustvena mreza - sastanci (eng. Chat) s ljudima slicnih interesovanja koji su na internetu u isto vreme kad i ti i razmena misljenja s ljudima koji ne moraju biti na internetu u isto vreme kad i ti, nego ostavljaju svoje komentare o nekoj temi na forumu (eng. Forum).
POVEZIVANJE NA INTERNET
Za povezivanje na internet potrebno je da imas:
- racunar
- uredjaj za povezivanje (modem ili ruter)
- telefonsku liniju
- odgovarajuci softver
- racun kod nekog provajdera
- antivirusni program
ISDN modem obezbedjuje vece brzine prenosa digitalnih podataka nego modemi koji takodje koriste telefonske linije za prenos podataka.
ADSL (eng. Asymetric Digital Subscriber Line) predstavlja digitalnu preplatnicku, vrlo brzu vezu s internetom.Preko ADSL-a stalno si povezan na internet i ne placas vreme provedeno na na mrezi nego brzinu prenosa podataka izmedju tvog rutera i provajdera.Zbog svoje brzine, veoma je pogodan za skidanje (eng. download) multimedijalnihsadrzaja.
PREGLEDANJE I PRETRAZIVANJE INTERNETA
Da bi pristupio pretrazivacu globalne svetske mreze, potrebni su ti pretrazivaci.Trazeni podatak mozes dobiti unosom kljucne reci u adresnu liniju pretrazivaca.Pretrazivaci su veb-stranice (web) povezane na velike baze podataka koje su linkovima povezane s veb-dokumentima.
Svi podaci koji se nalaze na internetu predstavljeni su u obliku internet-prezentacija (eng. Web site).Internet-prezentacije sadrze internet (web) stranice koje su multimedijalne (sadrze tekstove, slike, animacije, video zapise...).Na svakoj stranici nalaze se linkovi (eng. Hyperlink) pomocu kojih mozes doci do dodatnih informacija, slika, animacija itd.
Svaka stranica na internetu moze se pronaci preko pretrazivaca ili preko njene URL adrese.Ono to je IP adresa za racunar, to je URL (eng. Uniform Resource Locator) adresa za bilo koji mrezni resurs.Ta adrasa je jedinstvena i oznacava kako se resurs zove, na kom se racunaru naklazi i na koji mu se nacin moze pristupiti (npr. http://tehnickoobrazovanje.com/index.php).
Opsti oblik adrese internet-stranice je, na primer, adresa www.tehnickoobrazovanje.com gde skracenica
www (eng.
World Wide Web) predstavlja oznaku da je rec o veb-sajtu,
tehnickoobrazovanje ime sajta, a
.com domen.
Domen (eng. domain) se moze prevesti i kao ,,oblast", a predstavlja najvisu logicku podelu na internetu.To je dvoslovna ili troslovna oznaka koja se nalazi na kraju i-mejl (e-mail) adrese (npr. @gmail.com, @yahoo.com) ili na kraju WWW adrese (npr. www.yahoo.com, www.google.com).
Najpoznatiji domeni su:
- com - komercijalnih organizacija (microsoft.com)
- edu - obrazovnih organizacija (gimnazija.edu)
- gov - vladinih organizacija (mp.gov.rs)
- org - razlicitih nekomercijalnih organizacija (wikipedia.org)
-
rs - domeni drzava, u ovom slucaju Rebublike Srbije
ELEKTRONSKA POSTA
Elektronska posta (eng. e-mail) predstavlja jedan od najpoznatijih srvisa interneta.
Usluge ili servisi interneta su i:
- www (eng. World Wide Web) - omogucuje pretragu veb-stranica
- web-mail - usluga za razmenu elektronske poste prelo beb-stranice
- telnet - servis za pristup udaljenom racunaru s lokalnog racunara
-
ftp -(eng.
File Transfer Protocol) - razmena (kopiranje i postavljanje) fajlova medju racunarima koji su u mrezi